FMEA I TRANZICIJA ISO9001:2015

Najbitnija suštinska novina novog standarda ISO 9001:2015 je analiza rizika sa podizanjem prigodnih preventivnih mera. Najbolji način da se uradi analiza rizika je FMEA analiza, dok se prigodne preventivne mere najbolje nadograđuju kroz „Control plan“, što je već duže vremena prisutno u praksi, posebno u auto industriji.

Početak FMEA 1960-tih
Iako je FMEA analiza rađena jos 1950-tih u svemirskoj industriji, masovnija primena kreće 60-tih u auto industriji. Služila je decenijama kao alatka inženjerima zaduženim za dizajn proizvoda i procesa. FMEA analizom se dolazilo, u okviru dizajna proizvoda i procesa, do lociranja žarišta rizika, do onih stavki specifikacije proizvoda ili procesa koji nose najveći rizik od otkaza, ispada funkcije. Rezon je jasan, krećemo od mogućih otkaza dela/podsklopa/sklopa ili procesa koje potom rangiramo po težini tog otkaza, po značaju tog otkaza po ukupnu funkciju. Tako ocenjujemo koliko je otkaz značajan po funkciju (severity) ocenama od 1 do 10. Za svaki od otkaza se dalje pobrojavaju njegovi mogući uzročnici (delovi specifikacije proizvoda ili procesa) koji se istim načinom ocenjuju, ali po kriterijumima – koliko se često iskustveno dešavaju (occurance) i – koliko lako se otkrivaju (detectiveness). Da bi govorili o značajnom riziku morao bi se značajan otkaz funkcije poklopiti ili sa čestim dešavanjem ili sa teškim otkrivanjem, što se matematički kalkuliše kao proizvod 3 ocene (Rysk Priority Number). Slučajevi u kojima multifunkcionalni tim zajednički dođe do visokog RPN-a dovode FMEA tim do zaključka da se zadužuje inženjer zadužen za dizajn da pokuša izmenama dizajna da ublaži ove ocene i tako smanji rizike.

Nova uloga FMEA 1990-tih
Tokom 1990-tih auto industrija se upušta u zaoštravanje zahteva za svoje dobavljače, što se najbolje može videti na primeru QS9000 koji čini grupa Priručnika (APQP, FMEA, SPC, MSA, PPAP). Ovaj standard prosto usisava FMEA analizu kao osnov sopstvenog menadžement sistema. Ukratko, sistem kreće od analize rizika (na FMEA obrascu), zadržavajući njenu primarnu ulogu da prvo vraća dizajn na unapređenje svaki put kada se ustanove veliki rizici po funkciju. Međutim sistem se bazično uspostavlja tako što se na tome ne zadržava, nego one delove specifikacije proizvoda ili procesa kojima dizajneri nisu uspeli da umanje rizike, proglašava za specijalne karakteristike/parametre koje postaju predmet posebne brige i obeležavaju se, zbog njih se sistem zadužuje da podiže srazmerno potrebne „kontrole“ (sve vrste mehanizama koje obuzdavaju rizike), da bi se rizici držali pod kontrolom, a što se sve opisuje u formalnom dokumentu pod nazivom „Control plan“ (takođe obrazac, sastavni deo APQP Priručnika). Ove kontrole su najbolje kada su tehnološke, ali kada to nije moguće aktiviramo i odgovarajući obim merenja i kontrolisanja. Cilj je jasan, balans rizika i kontrola koji, u auto industriji, kupci odobravaju dobvljačima, kroz verifikaciju „Control plana“. Da kontrole ne bi bile preskupe uvode se razne vrste primenjene i opšteprihvaćene statistike (SPC), a da bi se podigao kredibilitet svih ovih merenja uspostavlja se i metod za merenje dozvoljenog obima greške tih merenja (MSA). Ukratko, od uloge alata za dizajnere, FMEA se pomera ka ulozi kamena temeljca sistema kvaliteta u auto industriji.

Koncept FMEA se širi
Mali istorijat koncepta FMEA analize kaže da se FMEA koristi kao alat za dizajnere već 50-tak godina, a kao temelj sistema kvaliteta makar 20 godina. Radi se o konceptu koji je dobar i daje pouzdane sisteme pa nije ni čudo da se u varijacijama pojavljuje i u drugim namenama. Pre svega, u drugim menadžment sistemima, počev od EMS-a koji ga je, među prvima, preuzeo, a iza koga se to dešavalo dalje sa OHSAS, HACCP itd. Nije ovde uvek prvi izbor bio FMEA, razvijeni su mnogi srodni metodi, neki i primereniji konkretnim rizicima, ali je rizik po kvalitet (funkciju) ostao i dalje na FMEA metodi kao prvom izboru. Jedna od ilustracija za to je recimo (Lean) Six Sigma koja zadržava FMEA kao prvi izbor za analizu rizika, iako ima praktičara koji vole neke simplifikovane verzije, posebno za usluge.

FMEA i tranzicija ISO9001:2015
Višedecenijska praksa govori da boljeg alata za analizu rizika kvaliteta (po funkciju) proizvoda ili procesa nema od FMEA analize. Nema dileme da je TC176 ovu dobru praksu pouzdanih organizacija imao u vidu kao jako važnu referencu, ali da je, kao i ranijih prilika, na kraju otišao u razblažavanje svojih zahteva, ne bi li se učinio prihvatljivijim što širem krugu organizacija, a posebno svetu usluga. Ljudi koji se upuštaju u primenu ISO9001:2015 bi mogli primeniti i povratnu logiku. Gledamo da upoznamo FMEA kao referentnu metodu (uvek u paketu sa „Control planom“), ali tražimo meru u kojoj ćemo se držati FMEA metode, a koja zavisi od brojnih okolnosti, okruženja, prirode proizvoda, procesa, usluga, itd. Svi koji u ovome prepoznaju neku veliku novinu treba da znaju da je ovo već jako dugo tekuća dnevna rutina određenim industrijskim granama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.