Kontekst organizacije

Kontekst (smisao, spoj) organizacije predstavlja novinu koju donosi nova verzija standarda ISO 9001. Tačka 4. Kontekst organizacije, zahteva od organizacije da proceni kontekst u kome posluje, kao i svoje sposobnosti da odgovori na interne i eksterne zahteve i situacije koje mogu da utiču na strateške ciljeve i planiranje sistema menadžmenta kvalitetom.

To zahteva definisanje uticaja različitih elemenata na organizaciju, tj. njenu strategiju, sistem menadžmenta kvalitetom (SMK), kulturu, ciljeve, tok procesa i informacija, tržište, kupce (korisnike), itd. Analizirajući kontekst u kome se nalazi, organizacija ima mogućnost da identifikuje poslovne rizike koji mogu imati značajan uticaj na njeno poslovanje u narednom periodu. Opis konteksta organizacije zavisi od smisla postojanja naše organizacije u okruženju u kom se nalazi. Definisan obim (scope) sistema, može biti polazna osnova za definisanje konteksta, međutim, u obzir se moraju uzeti sva relevantna interna i eksterna pitanja koja utiču na organizaciju.

Interni (unutrašnji) kontekst organizacije obuhvata menadžment pristup, odnose sa klijentima i drugim interesnim i zainteresovanim stranama. Treba razmotriti elemente vezane za strategiju, kulturu, vrednosti, politike, ciljeve, sposobnosti, kapacitete, informacione sisteme, ugovore, upravljanje organizacijom, kompleksnost i specifičnost procesa, organizacionu strukturu, zaposlene, znanje, sisteme i usaglašenost sa zakonima.

U utvrđivanju eksternog (spoljašnjeg) konteksta, potrebno je razmatrati pitanja koja se tiču kulture, socijalnih odnosa, politike, finansija, tehnologije, ekonomije, konkurencije, životne sredine, zahteva tržišta, zahteva javnosti, zakona, i dr. Kao primer socijalnih odnosa možemo uzeti rasna pitanja, pitanja pola, mito i korupciju, dostupnost radne snage, dostupnost i nivo kvaliteta obrazovanja, nivo kriminalnih aktivnosti, stepen naučnih istraživanja, i dr.

U oba slučaja potrebno je uzeti u obzir da li je organizacija lokalna, regionalna, internacionalna, globalna. Na osnovu toga, menja se i njen kontekst.

Identifikacija interesnih i zainteresovanih strana i njihovih potreba

Svaka organizacija ima interesne i zainteresovane strane. Interesne strane organizacije su pojedinci i grupe koji nešto ulažu u organizaciju i očekuju nešto za uzvrat (Sistem menadžmenta kvalitetom, Beograd 2010, prof. dr Jovan Filipović, dipl. Ing. – master Mladen Đurić). Interesne strane su od ključne važnosti za opstanak i uspeh organizacije, s tim što važi i recipročna veza. Zainteresovane strane su nešto širi pojam i obuhvataju pojedince i grupe koje su zainteresovane za organizaciju i u budućnosti bi mogle da ulože nešto u nju, tj. da postanu interesna strana.

Organizacija poseduje ograničene resurse, vreme i informacije. S druge strane, nisu sve strane podjednako važne. Stoga, organizacija mora posvećivati različite količine pažnje različitim interesnim i zainteresovanim stranama.

Na sistemu menadžmenta je da odredi koliko je koja strana u određenom periodu bitna za organizaciju i koliko će joj pažnje posvetiti. Važnost interesnih i zainteresovanih strana je promenljiva kategorija, pa menadžment organizacije mora vršiti periodična preispitivanja.

Redovno preispitivanje i praćenje

Potrebno je da organizacija vrši redovno preispitivanje internih i eksternih pitanja, interesnih i zainteresovanih strana i njihovih potreba. Kao pomoćne alate, organizacija može koristiti PEST analizu (politički, ekonomski, socijalni, tehnološki aspekti) i/ili SWOT (prednosti, slabosti, mogućnosti, pretnje), istraživanje tržišta, analiza konkurencije, Balanced Scorecard, ključne indikatore performansi (KPI), i dr. Time bi menadžment organizacije imao velike koristi od ispunjavanja novog zahteva standarda ISO 9001:2015, jer bi mogao poboljšati svoju organizaciju i učvrstiti smisao njenog postojanja.