Kvalitet u javnoj upravi Srbije i konkurentnost

KVALITET U JAVNOJ UPRAVI – SRBIJA I EU

Rezultati jednog istraživanja OECD-a o stanju produktivnosti u našoj nekadašnjoj državi su pokazali sledeće: prosečna produktivnost radnika na nivou mašine je iznosila skoro 90 % prosečne produktivnosti radnika u zemljama OECD-a. Produktivnost na nivou fabrike je iznosila 60%, a produktivnost na nivou države oko 40% proseka zemalja OECD.

Naravoučenije je da se moramo mnogo više baviti društvenom produktivnošću i efikasnošću.

U zadnjih nekoliko godina dosta se radilo na raznim segmentima uređenja društva, ali bez jasnog i sistemskog pristupa kvalitetu u javnoj upravi i javnim preduzećima. Od inicijative i svesti pojedinih rukovodilaca i funkcionera je zavisilo stanje u pojedinim sredinama. Tako je u našoj zemlji svega tri opštine (Šabac, Stari Grad, Novi Beograd) sertifikovalo sistem upravljanja kvalitetom. Javna preduzeća su sertifikovana delimično i, u proseku, nedovoljno rade na unapređenju sistema upravljanja.

U EU je situacija drugačija. Predsednik Evropske komisije g. Romano Prodi je neposredno po stupanju na dužnost 1999. godine doneo program reforme javne uprave. Prioritet za institucije je bio da ponovo zadobiju poverenje građana kao nepristrasne i kompetentne javne uprave, privrženih sledećim principima:

  • Efikasnost
  • Odgovornost
  • Usmerenost na korisnika usluga
  • Transparentnost

Istaknut je i značaj internih komunikacija, pa se tako sve promene i odluke od tada mnogo bolje i sa više strana proveravaju pre donošenja i implementacije.

Prva konferencija o kvalitetu u javnoj upravi održana je maja 2000. u Lisabonu, a prošle godine je u Parizu organizovana peta po redu. Analizirajući sadržaj i razvoj ovih konferencija, može se primetiti da se na kvalitet javne uprave gleda kao na važan faktor kvaliteta života i konkurentnosti društva. To nisu samo standardni sistemi upravljanja (kao npr. sertifikacija sistema upravljanja zaštitom životne sredine u irskim zatvorima), već se mnogo više aspekata razvoja javne uprave posmatra – od benčmarkinga društvene brige o deci u različitim regionima Norveške do sistema za univerzalno rešavanje problema građana EU – SOLVIT.

Evropski Institut za javnu upravu – EIPA – je formiran pre 25 godina u Mastrihtu. Jedan njegov deo se bavi specifično menadžmentom u javnoj upravi i to sledećim segmentima:

– Upravljanje promenama
– Komunikacija
– Ljudski resursi
– Jednakost i nediskriminacija
– PPP (javno-privatno partnerstvo)
– Efikasnost javnih usluga
– PCM (Project Cycle Management – upravljanje fazama projekta)
– Alati za nacionalne implementacije i
– e-government

Kao najvažnije oruđe za samoocenjivanje, EU je razvila CAF – Common Assessment Framework (zajednički okvir za procenu). CAF je nastao kao rezultat saradnje ministara EU nadležnih za javnu upravu. Strukturiran po ugledu na EFQM model, CAF pruža besplatnu mogućnost primene tehnika QM sa ciljem poboljšanja performansi.

CAF ima četiri najvažnije svrhe:

– da predstavi javnoj upravi principe TQM-a i da ih postupno uvodi u PDCA
– da omogući samprocenjivanje javnoj upravi i organizacijama
– da premošćuje različite modele upravljanja kvalitetom
– da omogući učenje kroz poređenje najboljih praksi

CAF je široko prihvaćen u EU, dobar primer iz prakse je grčki Vodič za primenu CAF, ali je implemetiran i van EU – u Kini, na Bliskom Istoku i u Brazilu. Naša zemlja je jedna od retkih u Evropi koja nema predstavnika za CAF.

Kada se pogleda na stanje programa uvođenja sistema kvaliteta u javnu upravu, vidimo da je najveći broj zemalja EU imao programe sa takvom sadržinom. Neki od dobrih primera su Estonija, u kojoj deluje e-governance Akademija; Irska, sa sveobuhvatnom sertifikacijom javnih ustanova; Slovenija, koja je sertifikovala veliki broj opština i ministarstava ili Litvanija, koja je implementirala program uvođenja sistema upravljanja kvalitetom u javno zdravstvo.

ISO je doprineo razvoju kvaliteta u javnoj upravi kroz IWA 4, donešen 2005., revidiran 2009., uputstva za primenu ISO 9001 standarda u lokalnim upravama.

Složenost procesa koji se odvijaju u javnoj upravi, netržišnost, naime odsustvo jasnog i ličnog interesa, raznorodnost korisnika, teža identifikacija zainteresovanih strana kao i česta nemogućnost artikulisanja njihovih očekivanja i potreba, neki su od faktora koji čine implementaciju sistema upravljanja kvalitetom u javnoj upravi težom nego u privredi. Česta je situacija da se pored Ustavom i zakonima utvrđene nadležnosti javne uprave, ona bavi i poverenim poslovima koji su po prirodi takvi da uključuju i šire i uže entitete. Učestvovanje u sufinansiranim, pogotovo međunarodnim projektima, postavlja pred javnu upravu zadatke koji su izazov i za iskusne profesionalce o toj oblasti. Zahtevi koji se odnose na komunikaciju su takođe visoki, jer se uprava u radu susreće sa građanima koji nisu dovoljno informisani o temama kao što su zakonski okviri, pravilnici, podzakonska akta, nadležnosti, pozitivna praksa i slično.

Zato je i izazov koji se postavlja pred učesnike u procesu implementacije i ocenjivanja sistema upravljanja u javnoj upravi veći i zahteva učešće eksperata iz predmetnih oblasti.

KVALITET U JAVNOJ UPRAVI I KONKURENTNOST

Na listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbija se u 2009. godini nalazi na 93. mestu od 133 zemlje u svetu, što je pad od 8 mesta u odnosu na prethodnu godinu.

Kada se pogledaju prva četiri na listi problema za obavljanje posla u Srbiji, vidi se da se čak tri odnose na javnu upravu: korupcija, politička stabilnost i neefikasnost javne uprave. Kada se po indikatorima pogledaju detaljni kriterijumi, rejting Srbije je sledeći:

– Mogućnost neobjektivnih odluka javnih službenika 112. mesto
– Prekomerno trošenje javne uprave 104. mesto
– Obim obučavanja zaposlenih 120. mesto
– Spremnost da se delegiraju ovlašćenja 101. mesto

Uvođenje sistema upravljanja kvalitetom samo po sebi razrešava najveće probleme rada javne uprave, čije je stanje ovako loše ocenjeno. Mandatorno donošenje odluka na bazi činjenica rešava korupciju, stabilnost i predvidljivost sistema su lek za političku nestabilnost (uprava radi na isti način i kod promene funkcionera), dok se parametrizacijom procesa i vezivanjem ciljeva kvaliteta za njihovu efikasnost daje mogućnost poboljšanja javne uprave.

Jasno definisanje odgovornosti i ovlašćenja predstavlja ne samo obavezu kod dobro uređenog sistema, već pametnim funkcionerima može predstavljati i zaštitu od odgovornosti kod onih slučajeva rada kod kojih dolazi do prekršajne ili krivične odgovornosti.

Nedavno je g. Alberto Kamarata, šef sekcije za evropske integracije Delegacije Evropske unije u Beogradu, izjavio da će „EU usmeravati sredstva prvo u uređene sredine“. Naši ljudi i firme su sposobni da rade u skladu sa međunarodno priznatim standardima, što su dokazali u praksi u velikom broju privrednih subjekata i jednom broju organa javne uprave.

ZAKLJUČAK

Brojni su razlozi za i vreme je za donošenje sveobuhvatnog projekta uređenja javne uprave u Srbiji.

Za sve nas je važno da razumemo da je samo brigom o opštem dobru moguće doći i do pojedinačnog dobra, dok obrnuto ne važi dok smo na javnim poslovima.